Tri ratne knjige

U drevnim fondovima ljudske mašte izgleda da je bilo manje mesta za nežnost i za ljubav prema gradu no što je bilo prostora i podsticaja za sasvim suprotna osećanja odbojne nelagodnosti, prezira i, pre svega – straha… U velikim mitovima, u čuvenim spevovima, u sagama i skaskama – ako je suditi samo prema onome što je do danas ostalo zapisano – krije se zastrašujuće mnogo gradorušilačke čovekove strasti. Pročitajmo pažljivo Bibliju pa ćemo, ne bez čuđenja, konstatovati koliko je srdžbe i gneva starozavetnih proroka sabijeno u anateme bačene na gradove. Prema najdramatičnijim saopštenjima Biblije, i sam Jehova je s netrpeljivošću gledao na gradove, i čak zazirao od neke njihove nevidljive snage. Božanska odluka o velikom potopu doneta je prvenstveno zato da bi se zatro jedan opako ohol i opasno moćan grad… Ali je i Kuran, isto tako, bio knjiga gradoomraze; i u Kuranu je mnogo kletvi, pretnji ognjem i mačem, mnogo nestrpljive čežnje da se svi gradovi sveta pretvore u prah i pepeo… Indoevropski spevovi nimalo ne zaostaju za semitskim svetim knjigama. Počevši od Rg-Veda do germanskih epova ranog srednjeg veka, uključujući u ovaj vremenski raspon i dičnu Ilijadu – u spevovima je, i pored sve pesničke lepote, ipak, odveć nagomilano neobjašnjivih gradorušilačkih pokliča!
Bogdan BogdanovićTri ratne knjige – tri priče o gradu u ovim nadolazećim neizvesnim vremenima, ostaviće čitaoce sa više nedoumica i pitanja nego što će ponuditi odgovore i rešenja. Još jednom nas Bogdan Bogdanović vraća na početak – na simbole – smrt, utopiju, budućnost; na mišljenje o sopstvenoj egzistenciji, i to kroz ideju grada; kroz ideju čiji se istorijski scenario uz velike napore može obnoviti – samo ako se obnovi ljubav prema gradu.Dušan Marinković
U drevnim fondovima ljudske mašte izgleda da je bilo manje mesta za nežnost i za ljubav prema gradu no što je bilo prostora i podsticaja za sasvim suprotna osećanja odbojne nelagodnosti, prezira i, pre svega – straha… U velikim mitovima, u čuvenim spevovima, u sagama i skaskama – ako je suditi samo prema onome što je do danas ostalo zapisano – krije se zastrašujuće mnogo gradorušilačke čovekove strasti. Pročitajmo pažljivo Bibliju pa ćemo, ne bez čuđenja, konstatovati koliko je srdžbe i gneva starozavetnih proroka sabijeno u anateme bačene na gradove. Prema najdramatičnijim saopštenjima Biblije, i sam Jehova je s netrpeljivošću gledao na gradove, i čak zazirao od neke njihove nevidljive snage. Božanska odluka o velikom potopu doneta je prvenstveno zato da bi se zatro jedan opako ohol i opasno moćan grad… Ali je i Kuran, isto tako, bio knjiga gradoomraze; i u Kuranu je mnogo kletvi, pretnji ognjem i mačem, mnogo nestrpljive čežnje da se svi gradovi sveta pretvore u prah i pepeo… Indoevropski spevovi nimalo ne zaostaju za semitskim svetim knjigama. Počevši od Rg-Veda do germanskih epova ranog srednjeg veka, uključujući u ovaj vremenski raspon i dičnu Ilijadu – u spevovima je, i pored sve pesničke lepote, ipak, odveć nagomilano neobjašnjivih gradorušilačkih pokliča!