Pretplati se
Affiliate partnerstvo
Umetnost dokolice
Da u suštini nisam izuzetno radan čovek, kako bih došao na ideju da izmislim hvalospeve i teorije dokolice. Rpđeni, genijalni dokoličari nikada ne rade tako nešto.
Herman Hese (1928)
Samo ono što smo duhovno stekli ostaje sa nama zauvek.
Samo veoma retki, izuzetni ljudi uspevaju da stvaraju u stalnom nadahnuću, gotovo bez prekida. Tako nastaju prividne praznine, dokoličarske pauze čiji je spoljašnji izgled kod ljudi skučenog duha oduvek budio prezir ili sažaljenje. Neuk čovek tako malo može da shvati kako marljivi, hiljadostruki rad staje u jedan jedini stvaralački sat, tako malo je u stanju da shvati zašto jedan uvrnuti slikar jednostavno ne nastavi da slika, zašto poteze kičicom ne poređa jedne pored drugih i u miru završi posao, zašto je toliko često nesposoban dalje da radi, zašto pada, premišlja se i zatvara u svoju sobu danim ili nedeljama. A sam umetnik je svaki put iznova iznenađen i razočaran ovim pauzama, svaki put zapada u istu nevolju i samomučenje dok ne nauči da shvati da mora da se povinuje urođenim zakonima i da, za utehu, preobilje često može da ga zamara i koči. Postoji u njemu nešto delatno, nešto što bi on najradije, koliko danas, pretvorio u vidljivo, lepo delo, ali ono to još uvek neće, još nije zrelo, još uvek u sebi, kao zagonetku, nosi svoje jedino moguće, najlepše rešenje. Dakle, ne preostaje ništa drugo, nego da se čeka.
Odlomak iz knjige
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
Herman Hese (1928)
Samo ono što smo duhovno stekli ostaje sa nama zauvek.
Samo veoma retki, izuzetni ljudi uspevaju da stvaraju u stalnom nadahnuću, gotovo bez prekida. Tako nastaju prividne praznine, dokoličarske pauze čiji je spoljašnji izgled kod ljudi skučenog duha oduvek budio prezir ili sažaljenje. Neuk čovek tako malo može da shvati kako marljivi, hiljadostruki rad staje u jedan jedini stvaralački sat, tako malo je u stanju da shvati zašto jedan uvrnuti slikar jednostavno ne nastavi da slika, zašto poteze kičicom ne poređa jedne pored drugih i u miru završi posao, zašto je toliko često nesposoban dalje da radi, zašto pada, premišlja se i zatvara u svoju sobu danim ili nedeljama. A sam umetnik je svaki put iznova iznenađen i razočaran ovim pauzama, svaki put zapada u istu nevolju i samomučenje dok ne nauči da shvati da mora da se povinuje urođenim zakonima i da, za utehu, preobilje često može da ga zamara i koči. Postoji u njemu nešto delatno, nešto što bi on najradije, koliko danas, pretvorio u vidljivo, lepo delo, ali ono to još uvek neće, još nije zrelo, još uvek u sebi, kao zagonetku, nosi svoje jedino moguće, najlepše rešenje. Dakle, ne preostaje ništa drugo, nego da se čeka.
Odlomak iz knjige
Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
vaučer za kupovinu od 2000 dinara!
Knjige istog pisca
