Pretplati se
Affiliate partnerstvo
Briselski sporazum: Hronologija i posledice
OPIS KNJIGE:
Delo predstavlja iscrpnu analizu Briselskog sporazuma.
Brnselski sporazum (Prvi sporazum o principima normapizacije odnosa Beograda i Prištine) zaključen je 19. aprila 2013. godine u sedištu EU, od strane predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, predsednika vlade takozvanog Kosova Hašima Tačija i visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednika Evropske komisije Ketrin Ešton. Sporazum sadrži samo 15 članova koji se odnose na formiranje takozvane Zajednice srpskih opština, ukidanje srpske policije, pravosuđa i izbornog sistema na Kosovu i Metohiji, kao i na omogućavanje članstva takozvanog Kosova u EU. Do zaključivanja Briselskog sporazuma status Kosova i Metohije u okviru Republike Srbije su garantovali Ustav Republike Srbije iz 2006. godine u unutrašnjem pravnom poretku i Rezolucija Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine u međunarodnom pravnom poretku. Međutim, ni jednog ni drugog garanta u Briselskom sporazumu nema, odnosno Briselskim sporazumom je srpsko i pravo UN podređeno komunitarnom pravu ili pravu EU’
Briselski sporazum je usvojen od strane Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije u aprilu 2013. godine u više nego neobičnoj formi (donošenjem zaključka i odluke). Ustavni sud Republike Srbije je u decembru 2014. godine proglasio Briselski sporazum za politički sporazum.
Briselski sporazum je i osnovni sporazum iz koga su sledili brojni dopunski sporazumi (sa direktnim pozivanjem na članove Briselskog sporazuma), ali i podzakonski akti (bez direktnog pozivanja na Briselski sporazum) u periodu 2013-2017. godine. Najznačajniji dopunski sporazumi i podzakonski akti doneti u tom periodu su: Plan za primenu Briselskog sporazuma, sporazumi o energetici, telekomunikacijama, Civilnoj zaštiti i pravosuđu, kao i podzakonski akti Vlade Srbije o posebnim penzijama za zaposlene u srpskoj policiji, Civilnoj zaštiti i pravosuđu na KiM. Prethodno navedene dopunske sporazume su sa predstavnicima secesionističkih vlasti u Prištini potpisali tadašnji srpski premijeri Ivica Dačić, a zatim Aleksandar Vučić. Podzakonske akte je potpisivala i aktuelni premijer Ana Brnabić, nakon stupanja na dužnost 2017. godine.
Briselski sporazum je pratila i implementacija takozvanih Borkovih sporazuma (zaključenih od strane prethodne vlasti sa secesionistima u Prištini u periodu 2011-2012), kojima se Srbija obavezala da preda Prištini matične i katastarske knjige, prizna diplome albanskih paralelnih fakulteta i nadležnost takozvane kosovske carine na severu KiM, ali i da prepusti oko 35 miliona godišnjih prihoda od administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak secesionističkom budžetu u Prištini.2 Na taj način je Srbija, nakon Briselskog sporazuma, pomagala secesionistima u Prištini u tehničkom i finansijskom smislu.
Zaključivanjem i implementacijom Briselskog sporazuma generisana je pravna situacija koja se u teoriji opisuje kao vanredno stanje (Karl Šmit).3 Takvu situaciju prati suspendovanje najvišeg pravnog akta Ustava kao i pozitivnih zakonskih propisa, odnosno supstitucija pravnog sistema vladajućom ideologijom kao što to definiše čuveni pravnik Hans Kelzen.
U tom pravnom kontekstu čitalac treba da razume tekst ove knjige o Briselskom sporazumu koji je doveo do fakto priznanja takozvanog Kosova uoči obeležavanja 800 godina od autokefalnosti SPC, čije je vekovno sedište upravo u Pećkoj patrijaršiji.
Uskoro u prodaji
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
Cena: 550 rsd
Cena: 440 rsd
Cena: 1.210 rsd
Cena: 1.100 rsd
Cena: 990 rsd
Cena: 199 rsd
Cena: 1.540 rsd
Cena: 1.400 rsd
Cena: 1.550 rsd
Cena: 4.320 rsd
Cena: 693 rsd
Cena: 330 rsd
Cena: 1.009 rsd
Cena: 770 rsd
Knjige istog pisca
Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
vaučer za kupovinu od 2000 dinara!
